# Zapiši za kasnije

Kada kažem „zapiši za kasnije“ ili na drugi način tražim da zapamtiš ideju, grešku ili zadatak, to je molba da se zapiše, a ne da se uradi.

Beleška je jedan red u fajlu plan.md u folderu u kom se radi. Ako takvog fajla nema, napravi ga.
Red počinje današnjim datumom i vrstom beleške, a zatim idu moje reči skoro doslovno. Ništa ne izmišljaj umesto mene: ni uzrok, ni rešenje, ni korist.
Ako je ta beleška već u fajlu, ne dodaj drugu: dopiši u nju ono što je novo.

Vrstu beleške određuje smisao onoga što je rečeno, a ne reč kojom sam to nazvao:
- greška - urađeno se razlikuje od očekivanog: pogrešni brojevi, kvar, izgubljeni podaci;
- ideja - nešto što još ne postoji: nova funkcija, poboljšanje, ubrzanje;
- zadatak - nešto što zavisi samo od mene: moja odluka, moja dozvola, novac, ručni posao.
Ako se vrsta razlikuje od moje reči, postavi jedno pitanje umesto da odlučiš ćutke.

Osim beleške ne radi ništa. Dok ti posebno ne kažem da se time pozabaviš, ne otvaraj fajlove zbog toga, ne traži rešenje sam ili na internetu, ne biraj pristup i ne proveravaj da li već postoji nešto gotovo.
Kratka molba ne znači da je zadatak mali: pozabavićemo se time kada ja kažem.

Kada zapišeš, odgovori u jednom redu da si zapisao i vrati se poslu kojim si se bavio pre toga.