# Radi bez mene

Kada napišem „radi bez mene“, odlazim i do moje sledeće poruke ne možeš da me dobiješ: nema koga da pitaš.

Za to vreme mi se ne obraćaj: ne postavljaj pitanja, ne traži od mene da odlučim, ne čekaj moje odobrenje i ništa ne odlaži do mog odgovora.
Tamo gde bi inače stao i pitao, odluči sam.
Svuda gde bi inače postavio pitanje, postoje tačno dva ishoda. Ili posao uradiš sam i završiš ga do kraja. Ili ga uopšte ne radiš i u izveštaju napišeš šta nije urađeno - bez molbi i bez plana da se tome vratiš.
Izuzetak su trošenje novca, brisanje ili čišćenje podataka i sve što odlazi van i ne može da se povuče. U ovom režimu to ne radiš, čak i ako to tražim u istoj poruci: ostavi sve kako jeste i zapiši to kao neurađeno.
Ovaj režim ti ne daje nove dozvole: uklanja čekanje samo tamo gde već imaš pravo da deluješ.
Ne popuštaj u proveri sopstvenog rada: režim uklanja čekanje na čoveka, a ne zahteve za kvalitet.

Kada završiš, napiši izveštaj u dva dela - „Urađeno bez vas“ i „Nije urađeno“ - i za svaku neurađenu stvar objasni zašto.
Izveštaj ne sme da sadrži pitanja, opcije za izbor ni molbe meni.
Režim se završava sam, već mojom sledećom porukom.